Škola disanja sa Zoranom Zrnićem-utorkom 18:00-18:45h NOVO!!!

Preporučite drugima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on TumblrEmail this to someone

Škola disanja
utorkom 18:00-18:45h

CENA: pojedinačan čas 500din, mesečno (4 časa mesečno) 1.500din

Uvod u disanje

Da li ste nekad posmatrali bebe dok spavaju?

Da li ste primetili kako bebe dišu?

Bebe dišu tako što im se stomak pomera: pri udahu se širi i podiže a pri izdahu se skuplja i spušta. To se dešava zbog toga što dišu dijafragmom i to je, u stanju mirovanja, pravilan i efikasan način disanja. Dijafragma je glavni organ disanja. Dijafragma je mišićno tetivni organ,vrlo tanak mišić a izuzetno snažan, najjači mišić u ljudskom organizmu. Dijafragma deli trbušnu duplju od grudne duplje. Vezana je za rebra i kičmeni stub. Kroz nju prolazi vagus nerv, krvni sudovi i jednjak? Kao i svi drugi mišići u  telu dijafragma može vežbama da se jača. Kada se rodimo prvo što uradimo je udah i to je prvi veliki stres za naš organizam. I tada dišemo dijafragmalno, što znači prirodno – pravilno i kako odrastamo kvarimo svoje disanje i dišemo nepravilno – uglavnom plitko, koristeći samo gornjr režnjeve pluća. Dijafragmalno disanje je duboko disanje i ono angažuje cela pluća.

U toku života nas uče mnogo čemu, samo nas niko ne uči kako da pravilno dišemo. Prepušteni smo sami sebi i dišemo kako znamo i kako nam um, telo i okolnosti dopuštaju.

Međutim, da li je baš tako? Da li je neko od vas, osim onih koji vežbaju jogu, nekad u životu učio da diše?

U trudnoći se u sklopu pripreme za porođaj uči disanje. Zašto?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je disanje u toku porođaja važno i zašto trudnice uče da dišu.

  1. Upravlja se bolom, tačnije, smanjuje se bol. Disanjem možemo da ublažimo i smanjimo fizičku bol i emocionalnu bol.
  2. Fokusira se na porođaj i ne paniči se. Um se fokusira laserskom preciznošću.
  3. Smiruje se nervni sistem, smanjuje se krvni pritisak, puls. Umanjuje se ljutnja, bes, stres, strah, anksioznost i depresija.

Sve ovo radi se da bi porođaj bio lakši, brži i uspešniji. I to daje rezultate i nema veze sa jogom i savremena medicina preporučuje disanje i vežbe disanja. Postoje mnogobrojni naučni a i praktični iskustveni dokazi da to funkcioniše.

Šta je s nama ostalima?

Zašto nas niko ne uči da dišemo?

Zašto nas niko ne uči kako da uz pomoć disanja umanjimo fizičku i emocionalnu bol. Da smanjimo stres. Da umanjimo negativne efekte stresa i njegove posledice anksioznost i depresiju. Da se oslobodimo straha, ljutnje, besa. Da postanemo smireniji, sabraniji i koncentrisaniji. Da otklanjanjem svih nabrojanih negativnih efekata poboljšamo i unapredimo svoje zdravlje i postanemo zadovoljniji, srećniji, optimističniji.

Ako tehnike disanja pomažu trudnicama i dokazano je da ima rezultata zašto ne bismo te tehnike primenili na nas ostale. Organizmi su nam identični samo je fiziologija trudnica privremeno malo drugačija.

Kada bismo primenili sve one tehnike disanja koje koriste trudnice i tome dodali joga tehnike pranajame rezultati bi bili isti ili još bolji i mogli bismo da postignemo sve one efekte i da imamo rezultate koje postižu trudnice prilikom porođaja.

Zbog toga smo danas ovde i ovim uvodnim časom počinjemo sa Školom disanja na kojoj ćemo učiti sve o disanju, teorijske aspekte i sve vreme ćemo vežbati različite tehnike disanja.

  1. Anatomiju disanja – disani organi, disajni putevi, respiratorni sistem, mišići koji se koriste prilikom disanja. Nos. Dijafragma. Alveole.
  2. Fiziologija disanja – mehanizam disanja, kako se disanje odvija, spoljašnje, unutrašnje i ćelijsko disanje. Kiseonik, ugljen dioksid, hemoglobin, gvožđe. Baroreceptori.
  3. Disanje i nervni sistem – CNS i ANS i njihova povezanost. Vagus.
  4. Disanje i kardiovaskularni sistem. Povezanost.

Zašto je disanje tako važno?

Čovek bez hrane može otprilike tri nedelje, bez vode tri dana a bez vazduha jedva tri minuta.

Kada počnemo da razmišljamo o tome kako da poboljšamo svoje zdravlje, a mnogi od nas u nekom periodu svog života počnu o tome da razmišljaju, tipično je da krenemo  od onog bez čega duže možemo da živimo a to je hrana. Kasnije počnemo da odbacujemo pića alkohol gazirana i zaslađena pića i pijemo samo vodu i to 2 do tri litre dnevno. Ne razmišljamo o tome da počnemo s nečim bez čega ne možemo komotno da provedemo ni jedan minut to je ono što uradimo 23.000 puta dnevno i što je očigledno mnogo važnije od hrane i pića. Hrana i piće koje unosimo se kroz različite hemijske procese varenjem i apsorpcijom, uz pomoć enzima koji služe kao katalizatori, razlaže na najprostije oblike te supstance ugljeni hidrati na glukozu, proteini na aminokiseline a masti na masne kiselline. Tek tako razloženi nutrijenti bivaju apsorbovani u crevima i ulaze u krvotok i putem krvi se prenose u svaku ćeliju organizma. S druge strane disanjem u krvotok ulazi kiseonik i on putem krvi, tačnije hemoglobina, tačnije gvožđa u hemoglobinu biva transportovan do svake ćelije. U ćeliji tačnije u organeli ćelije koja se zove mitohondrija dolazi do hemijske reakcije, oksidacije, u kojoj se stvara ATP koji čuva skladišti energiju a kao nusprodukt kao otpadna materija nastaje ugljen dioksid koji se putem krvi, tačnije hemoglobina prenosi do pluća odakle se eliminiše iz organizma.

Zoran Zrnić, ekonomista i dipl.menadžer, osnivač “Hipokrat dental depo” koja se od 1990. bavi distribucijom stomatološkog materijala. Joga instruktor u Joga studiju “Hipokrat” i njegov osnivač. Reiki praktičar i NLP Master. Trenutno je na Master studijama iz Integrativnih medicinskih nauka. Uža specijalnost – stres i body-mind tehnike.

Preporučite drugima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on TumblrEmail this to someone