Pozivamo vas na seminar posvećen primeni meditacije u psihoterapiji i savetovanju koji će se održati u Novom Sadu u nedelju 12. novembra 2023. sa početkom u 10 sati a trajaće do 17h, možda i duže, što zavisi od vašeg interesovanja i pitanja koja ćete nam postavljati.
Seminar se bavi jednom važnom temom, primenom meditacije u psihoterapiji, ali, zašto je ova tema važna?
U kineskoj tradiciji se broj 10000 upotrebljava da označi ono što je beskonačno, a mi koji se dugo godina bavimo istraživanjima i primenom meditacije, možemo reći da isto tako postoji bar 10000 meditativnih tehnika i mnoštvo njihovih kombinacija, znači, stvarni broj meditacija je beskonačan. U istraživanju o primeni meditacije u Evropi koje je 1998. godine sproveo Andreas Walcher utvrdio je da je u tom trenutku bilo 86000 samozvanih majstora meditacije koji su obećavali da će njihovi učenici u najkraćem roku (za vikend) doživeti prosvetljenje ili će steći nivo majstorstva.
Poznavaoci meditacije znaju da se istinski majstori mogu izbrojati na prste obe ruke i može se zaključiti da danas postoji široko polje brojnih meditacija i “majstora” u kome se teško ko može snaći.
Jedna od najznačajnijih tema u kognitivnoj psihoterapiji koja je dostigla visok nivo popularnosti i naziva se trećim talasom u psihoterapiji je majndfulnes (mindfulnes). Pojam mindfulness potiče iz teravada budističke tradicije u kojoj se označava kao Vipassana što znači meditacija pune svesnosti.
Na poslednjem kongresu EAP održanom u Beogradu jedan od Milenkovih specijalizanata je na simpozijumu o majndfulnes postavio pitanje da li mindfulness može imati i štetno dejstvo. Odgovor je glasio da ne može i da mindfulness deluje samo povoljno.
Međutim, oni koji prate istraživanja o meditaciji i aktivno rade meditaciju svakoga dana, znaju da taj odgovor ukazuje na jednu od 2 mogućnosti:
– ili je onaj ko je odgovorio namerno prećutao moguće negativne efekte majndnfulnesa
– ili mu nije poznato da postoje negativni efekti majndfulnesa.
U jednoj studiji iz 2012. godine koju je objavila grupa profesora sa univerziteta u Seulu navodi se podatak da iskusni meditanti koji meditiraju duže od 30 godina (uzorak su sačinjavala 64 majstora meditacije) imaju zadebljale prefrontalne režnjeve u kori velikog mozga ali su im ostali regioni bili znatno tanji nego kod kontrolne grupe. Kontrolna grupa su bili subjekti koji su želeli da počnu da meditiraju i bili su izjednačeni sa eksperimentalnom grupom po svim parametrima za koje se pretpostavlja da mogu da utiču na ishod eksperimenta.
Rezultati su pokazali da su prefrontalni režnjevi kod eksperimentalne grupe bili znatno deblji nego kod kontrolne grupe, ali je iznenađujući podatak da su ostali delovi kore velikog mozga bili duplo tanji nego kod kontrolne grupe, što ukazuje na to da meditacija unapređuje onaj deo kore velikog mozga koji je aktivan pri izvođenju meditacije i to na račun ostalih delova kore velikog mozga!
Još davne 1993. godine, na II svetskom kogresu kognitivne terapije koji je održan u Holandiji – Mastrihtu, Milenko Vlajkov je prisustvovao prezentaciji majndfulnesa. Majndfulnes tada još nije bio dovoljno poznat i raširen u krugovima psihoterapeuta i prisutni su imali znatno kritičniji odnos prema prikazanim podacima nego na kasnijim kongresima. Što je majndfulnes postajao popularniji, to je kritičnost psihoterapeuta i naučnika bivala niža, jer je svako hteo da pripada “glavnoj struji”.
Na ovom seminaru o Meditaciji i psihoterapiji ćemo izložiti nekoliko klasifikacija meditativnih tehnika i ukazati na mogućnosti adekvatne primene meditacije u psihoterapiji, na ograničenja i kontraindikacije za njihovu upotrebu. Na primer, empirijski je potvrđeno da koncentracione meditacije nisu povoljne za pacijente koji imaju neurotransmitersku strukturu koja ih predisponira za depresiju i depresivne krize, dok su majndfulnes kontraindikovane kod paranoidnih poremećaja, shizoidnih i shizotipnih poremećaja ličnosti, kao i kod svih vrsta prisilnih misli i prisilnih radnji (OKP).
Na seminaru ćemo demonstrirati meditativne tehnike koje su najkorisnije u psihoterapiji i savetovanju.
Milenko Vlajkov je osnivač i aktuelni predsednik Instituta za kognitivni menadžment u Štutgartu, autorizovanog od IAREBT (International Association for Rational Emotive Behavioor Therapy) da izvodi sve nivoe stručne REBT edukacije za psihoterapeute i savetnike. On je internacionalni supervizor za racionalno-emotivnu i kognitivno-bihejvioralnu terapiju (RE&CBT). Član je International Association for Cognitive Psychotherapy (IACP) i American Psychological Association (APA), Ärztekammer Deutschland (Lekarske komore Nemačke), Psychotherapeutenkammer Deutschland (Psihoterapijske komore Nemačke). Poseduje Nemačku licencu za psihoterapiju (Aprobation für Psychologische Psychotherapie). Studirao je i magistrirao psihologiju na beogradskom univerzitetu i objavio brojne stručne i naučne radove, kao i nekoliko knjiga. Pored profesionalne karijere Milenko Vlajkov je tokom svog dosadašnjeg života pasionirano upražnjavao i jedan hobi – meditirao je. 1992. godine je proglašen majstorom meditacije i ovlašćen da Učenje o Individualnoj meditaciji (meditativna tradicija poznata od IX veka naše ere) kome pripada proveri, prilagodi potrebama savremenog razvoja čovečanstva i proširi po svetu
Ksenija Popadić je diplomirani psiholog, magistar psiholoških nauka, trenutno na doktorskim studijama. Sertifikovani je RE&CBT psihoterapeut (Associate Fellow of the AEI) i supervizor (RE&CBT Supervisor) Instituta Albert Ellis iz Njujorka. Takođe je sertifikovani transakcioni analitičar kliničke specijalizacije (CTA) i instruktor TA 101. Član je Evropskog udruženja za psihoterapiju (The European Association for Psychotherapy) i Internacionalnog udruženja za transakcionu analizu (International Transactional Analysis Association). Ima dugogodišnje iskustvo u psihoterapiji u različitim kulturnim kontekstima (Srbija, Meksiko, Nemačka).
