O jogi

Preporučite drugima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on TumblrEmail this to someone

Joga je način života, složen sistem učenja za telo, um i unutrašnju energiju. Ova umetnost ispravnog načina života usavršavana je i uvežbavana u Indiji pre nekoliko hiljada godina, ali pošto se joga zasniva na univerzalnim istinama, njeno učenje danas je jednako živo kao i u davnim vremenima. Joga predstavlja praktičnu veštinu i ona nije religija, njene tehnike mogu vežbati budisti, judaisti, hrišćani, muslimani, hinduisti, kao i ateisti. Joga je jedinstvo sa svima.
Svako od nas poseduje ogromne mentalne i telesne kapacitete koji bukvalno leže netaknuti ispod površine naše svesti. Da bi se ovaj latentni potencijal oslobodio, joga propisuje psihološki pristup, zasnovan na praktičnom sistemu koncentracije i svesne kontrole uma. Pravilno izvođenje, zdravo telo i stabilan stav, upravljanje dahom, kao i utišavanje čula, preporučuju se radi postizanja cilja. Složen sistem koncentracije i meditacije može se uspostaviti samo na čvrstim temeljima pravilnog vežbanja. Hata joga je oblik joge koji naglašava važnost asana i pranajame.
Joga je drevna veština koja na jednostavan i pristupačan način savremenom čoveku omogućuje postizanje telesne i duhovne stabilnosti i povećane koncentracije, bazirana na vežbanju nenapornih položaja – asana, neraskidivo vezanih za jogičko disanje – pranajamu, tehnike relaksacije, izbalansiranu ishranu, meditaciju i negovanje pozitivnih misli.

Odgovarajuće vežbe – asane

Asane su stavovi ili položaji tela u jogi i one čine važan element vežbanja joge. Fizičke vežbe u jogi zvane asane predstavljaju nenaporne vežbe koje obezbeđuju nežno istezanje koje pogoduje održavanju vitalnosti zglobova, mišića, ligamenata, tetiva i drugih delova tela. Asane doprinose osnaženom nervnom sistemu, boljoj cirkulaciji, oslobađanju od napetosti i povećanoj pokretljivosti tela. Vežbanje u sporom i opuštenom ritmu osmišljeno je za mnogo više dobrobiti od samog razvijanja fizičkog tela. One šire mentalne sposobnosti i pojačavaju duhovne kapacitete.

Jogičko disanje – pranajama

Duboko disanje pomaže pročišćenju našeg fizičkog tela i napajanju novom energijom. Kada udahnete duboko, obezbeđujete dotok obilja kiseonika, elementa koji je neophodan svakoj ćeliji našeg tela. Kada izdišete, izbacujete otpadne produkte iz organizma. Proces disanja takođe pomaže povezivanje svih delova tela sa njegovim izvorom napajanja, solarnim pleksusom, gde je uskladištena ogromna količina potencijalne energije. Kada posebnim jogičkim tehnikama disanja (pranajamom) pobudimo ovu vitalnu energiju (pranu), oslobađamo je radi fizičkog i mentalnog podmlađivanja.

Pravilno opuštanje

Ako su telo i um neprekidno previše aktivni i pod prevelikim pritiskom, iščezava njihova prirodna delotvornost. Odmor i opuštanje su način na koji je priroda dala šansu telu da se ponovo osnaži. Kao hladnjak u automobilu, oni imaju ulogu da stabilizuju sistem. Metode primenjene u joga vežbanju ponovo uče um i mišiće potpunom opuštanju.

Izbalansirana ishrana

Izbalansirana ishrana omogućuje telu da preuzme maksimum koristi iz hrane, vazduha, vode i sunčeve svetlosti. Joga način ishrane podrazumeva uzimanje hrane koja se lako vari i koja pospešuje dobro zdravlje. Osim toga što je takav način ishrane zasnovan na jednostavnim, prirodnim i celovitim namirnicama, on ne zanemaruje istančan uticaj koji hrana ima na um i telo. Poklonici ovog načina ishrane uživaju u veoma dobrom zdravlju, pronicljivom intelektu i trezvenosti uma.

Pozitivne misli i meditacija

Kao što je svakom vozilu neophodan inteligentan vozač, tako je i telu potreban uravnotežen um da bi moglo ostati stabilno. Redovna meditacija pomoći će u postizanju ravnoteže, um će postati bistriji i bolje usredsređen, pojačaće se sposobnost koncentracije. Pozitivno razmišljanje pročistiće intelekt i doprineće postizanju mudrosti i unutrašnjeg spokojstva.

Kako razumeti jogu

Šta je zajedničko monasima koji sede u planinskoj pećini u istočnoj Indiji i ljudima koji oznojeni vežbaju u sali u Sjedinjenim Državama?
Joga praksa, koja se nekad smatrala prilično avangardnom aktivnošću, danas zaokuplja brojne poklonike vežbanja. Joga može da posluži da se istegnu i ojačaju telo, um i duh. Veruje se da je joga nastala u Indiji pre oko šest hiljada godina. Nalazi koji potvrđuju praktikovanje joga vežbi potiču i iz prekolumbovske južnoameričke kulture i nađeni su u mesti Sveti Avgustin u Kolumbiji, gde se mogu videti skulpture koje prikazuju ljude u joga položajima.
Šta to znači kada ljudi za sebe kažu da vežbaju jogu? Da li to znači da se bave nekom misterioznom religijom? Da li to jednostavno znači izvođenje položaja ili tehnika meditacije? Na sanskritu reč joga (Yoga) znači “obuhvatiti” ili “ujediniti”, takođe označava i disciplinu. Joga jeste bilo koji metod koji nam omogućuje da postanemo uravnoteženi i sjedinjeni sa sopstvenom uzvišenom prirodom i dosegnemo savršeno blaženstvo. Joga je put samootkrića koje vodi ka prosvetljenju. Iz ovog razloga Majka Tereza, kao i filozof Sokrat, mogu se smatrati joginima.
Termin koji se koristi za osobu ženskog pola koja praktikuje jogu jeste “jogina”, dok se za osobu muškog pola koristi reč “jogin”, odnosno za množinu osoba muškog ili i muškog i ženskog pola termin koji se koristi je “jogini”.
Joga nije religija, ona je disciplina bez dogme. Zato se joginom može smatrati osoba bilo koje vere ili pripadnosti.
Vid joga prakse koji se danas najčešće sreće u savremenom svetu jeste hata joga. U prevodu sa sanskrita, Hatha znači “od sunca i meseca”.

Tipovi hata joge

Hata joga je prvenstveno usmerena ka fizičkoj dobrobiti i prosvetljenju kroz fizičku, mentalnu i duhovnu vežbu. Hata joga obuhvata brojne popularne stilove vežbanja. Većina časova hata joge odvija se praktikovanjem generičkih odnosno originalnih hata joga vežbi, ili predstavlja mešavinu popularnih elemenata preuzetih iz mnogih stilova koji samostalno postoje kao posebna forma. Ajengar i aštanga su najpoznatiji oblici hata joge, a takozvani klasični ili eklektički časovi hata joge često uključuju obeležja jednog ili oba ova stila.
Ključno je razumeti da, iako se pristupi vežbanju hata joge razlikuju, oni bez izuzetka doprinose postizanju cilja vežbanja – poboljšanom zdravlju i opštem stanju.
Joga nema nikakve veze sa pobunom ili revolucijom, naprotiv, ona je praktičan odgovor na naš savremen, grozničav način života. Opšti princip hata joga prakse je težnja za napredovanjem uz očuvanje osnovne tradicije.

Ajengar joga

Oblici i stilovi joge neprekidno evoluiraju i granaju se, ali je važno zapamtiti da imaju isti koren. Začetnici dva najpopularnija hata joga stila današnjice, ajengar i aštanga stilova, imali su istog joga učitelja.
Svetski poznat joga majstor B.S.K. Ajengar stvorio je poseban stil hata joge početkom dvadesetog veka, koji prvenstveno ističe važnost preciznog telesnog stava i poravnavanja položaja određenih telesnih tačaka u odnosu na zamišljenu ravan ili liniju tokom izvođenja vežbi. Povremeno su Ajengara poredili sa vojnim instruktorom zbog prilično strogog načina podučavanja i ekstremnog posvećivanja pažnje pravilnom postavljanju. Tokom vežbanja koristi se veći broj rekvizita, što ljudima različitog nivoa iskustva omogućuje da uđu dublje u položaj, odnosno da u njemu ostanu duže, uz što preciznije poravnanje. Rekviziti se sve češće koriste i na eklektik joga časovima, ali Ajengar se smatra inovatorom u hata jogi zbog svog insistiranja na njihovoj ulozi u postizanju savršene preciznosti stava i njegovom zahtevu da praktikant bude svesno usredsređen i ponizan u usmeravanju snage svojih mišića.
Obuka za instruktora ajengar joge traje tri ili više godina, u zavisnosti od nivoa iskustva i posvećenosti redovnom vežbanju, kao i usavršavanju metoda podučavanja kojima se joga učenici usmeravaju da budu što precizniji.
Ajengar joga precizno izvođenje položaja smatra toliko značajnim da se izvođenje dinamične vežbe pozdrav suncu uopšte ne radi na časovima, kao ni tehnike disanja. Određene pranajama vežbe se ipak izvode na stručnim seminarima ili kao praksa odvojena od izvođenja asana. Vežbanje uz muziku ili vežbanje sa partnerom nisu dozvoljeni, jer se smatra da odvlače pažnju. Iako neki mogu ovaj stil vežbanja smatrati prilično zastrašujućim, on predstavlja najbezbedniji sistem vežbanja zbog pune posvećenosti pravilnom poravnanju tela. Mnogi joga praktikanti će se osećati nedovoljno prijatno na časovima jer im instruktor neće dozvoliti da u položaj uđu onoliko duboko koliko bi želeli, već će insistirati na korišćenju rekvizita i pokretanju samo do linije savršenog poravnanja. Na časovima ajengar joge nije dozvoljena široka odeća koja ne dozvoljava preglednost delova tela vežbača, jer bi mogla da onemogući učitelja da primeti i koriguje nepravilnost u stavu. Naravno, svaki učitelj vodi čas na svoj sopstveni način, ali zakleti sledbenici ajengar stila podučavanja biće strožiji i striktno će se držati pravila.

Aštanga joga

Ovaj stil je dinamičan oblik hata joge i predstavlja energičan tok vežbanja u kojem praktikant ide iz položaja u položaj. Danas se praktikuje šest različitih aštanga serija (kombinacija položaja iz kojih se prelazi u druge bez zaustavljanja). Uobičajeno je da se na časovima vežbaju samo prve dve serije, jer su preostale četiri prilično zahtevne u smislu fizičke snage i mogu ih praktikovati samo oni koji su uložili puno vremena učeći i vežbajući njihovo izvođenje.
Aštanga joga je ponovo otkrivena u dvadesetom veku kada su poznati joga majstor Patabi Džojs i njegov učitelj Krišnamačarija radili na prevodu opisa vežbi koje su pronašli u drevnom spisu Joga Korunta. Patabi Džojs je ovaj sistem vežbanja nazvao aštanga jer je bio uveren da je reč o izgubljenom obliku joge koji je trebalo da upotpuni pravce navedene u Patanđalijevim Joga sutrama.
Vežbanjem ajengar i aštanga joge, uočavaju se i osete razlike i osobenosti stilova na mentalnom i fizičkom nivou. Istovremeno postoji zajednički imenitelj koji ova dva stila povezuje, a to je isti mentor koji je podučavao savremenike Ajengara i Patabi Džojsa, Šri Krišnamačarija. Zadivljujuće je velika razlika između ova dva stila iako se njihovi koreni tako blisko ukrštaju.

Klasična – eklektička hata joga

Dve reči koje se koriste zajedno, klasična i eklektička, opisuju generički stil hata joge koji se u današnje vreme najčešće upražnjava. Samim tim što je hata, ova joga je određena izvođenjem asana, a rečju eklektička označava se uticaj raznih stilova joge. Ova joga ne prati ni jedan od ranije navedenih stilova striktno i ne podrazumeva utvrđen redosled položaja. Integralne serije vežbi joge koje je promovisao Svami Šivananda i koje je kao nastavak himalajske joga tradicije u SAD preneo Svami Rama, pripadaju ovoj kategoriji, kao i stilovi vežbanja brojnih učitelja joge koji mogu kombinovati elemente različitih tradicija i stilova.
Većina učitelja joge bira eklektički ili kombinovani stil hata joge. Ovaj metod udružuje elemente iz brojnih različitih stilova i namenjen je širokoj populaciji. Na primer, joga učitelj može da drži časove na kojima insistira na dubokom disanju, pušta ambijentalnu muziku i obraća pažnju na poravnanje i položaje tela. Bez obzira na to da li je neka škola joge usmerena prvenstveno na usavršavanje položaja, ona može da bude isključiva po pitanju muzike na času jer ona potencijalno izaziva poremećaj pažnje (kao što je u tom smislu isključiva, na primer, ajengar joga). Uz to, temperament samog učitelja joge često će odrediti karakter njegovog stila, tako da će se osetiti velika razlika u radu dva učitelja koji izvode potpuno isti set vežbi.

Preporučite drugima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply