O jogi

Preporučite drugima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on TumblrEmail this to someone

Joga je na?in života, buy složen sistem u?enja za telo, treat um i unutrašnju energiju. Ova umetnost ispravnog na?ina života usavršavana je i uvežbavana u Indiji pre nekoliko hiljada godina, ali pošto se joga zasniva na univerzalnim istinama, njeno u?enje danas je jednako živo kao i u davnim vremenima. Joga predstavlja prakti?nu veštinu i ona nije religija, njene tehnike mogu vežbati budisti, judaisti, hriš?ani, muslimani, hinduisti, kao i ateisti. Joga je jedinstvo sa svima.
Svako od nas poseduje ogromne mentalne i telesne kapacitete koji bukvalno leže netaknuti ispod površine naše svesti. Da bi se ovaj latentni potencijal oslobodio, joga propisuje psihološki pristup, zasnovan na prakti?nom sistemu koncentracije i svesne kontrole uma. Pravilno izvo?enje, zdravo telo i stabilan stav, upravljanje dahom, kao i utišavanje ?ula, preporu?uju se radi postizanja cilja. Složen sistem koncentracije i meditacije može se uspostaviti samo na ?vrstim temeljima pravilnog vežbanja. Hata joga je oblik joge koji naglašava važnost asana i pranajame.
Joga je drevna veština koja na jednostavan i pristupa?an na?in savremenom ?oveku omogu?uje postizanje telesne i duhovne stabilnosti i pove?ane koncentracije, bazirana na vežbanju nenapornih položaja – asana, neraskidivo vezanih za jogi?ko disanje – pranajamu, tehnike relaksacije, izbalansiranu ishranu, meditaciju i negovanje pozitivnih misli.

Odgovaraju?e vežbe – asane

Asane su stavovi ili položaji tela u jogi i one ?ine važan element vežbanja joge. Fizi?ke vežbe u jogi zvane asane predstavljaju nenaporne vežbe koje obezbe?uju nežno istezanje koje pogoduje održavanju vitalnosti zglobova, miši?a, ligamenata, tetiva i drugih delova tela. Asane doprinose osnaženom nervnom sistemu, boljoj cirkulaciji, osloba?anju od napetosti i pove?anoj pokretljivosti tela. Vežbanje u sporom i opuštenom ritmu osmišljeno je za mnogo više dobrobiti od samog razvijanja fizi?kog tela. One šire mentalne sposobnosti i poja?avaju duhovne kapacitete.

Jogi?ko disanje – pranajama

Duboko disanje pomaže pro?iš?enju našeg fizi?kog tela i napajanju novom energijom. Kada udahnete duboko, obezbe?ujete dotok obilja kiseonika, elementa koji je neophodan svakoj ?eliji našeg tela. Kada izdišete, izbacujete otpadne produkte iz organizma. Proces disanja tako?e pomaže povezivanje svih delova tela sa njegovim izvorom napajanja, solarnim pleksusom, gde je uskladištena ogromna koli?ina potencijalne energije. Kada posebnim jogi?kim tehnikama disanja (pranajamom) pobudimo ovu vitalnu energiju (pranu), osloba?amo je radi fizi?kog i mentalnog podmla?ivanja.

Pravilno opuštanje

Ako su telo i um neprekidno previše aktivni i pod prevelikim pritiskom, iš?ezava njihova prirodna delotvornost. Odmor i opuštanje su na?in na koji je priroda dala šansu telu da se ponovo osnaži. Kao hladnjak u automobilu, oni imaju ulogu da stabilizuju sistem. Metode primenjene u joga vežbanju ponovo u?e um i miši?e potpunom opuštanju.

Izbalansirana ishrana

Izbalansirana ishrana omogu?uje telu da preuzme maksimum koristi iz hrane, vazduha, vode i sun?eve svetlosti. Joga na?in ishrane podrazumeva uzimanje hrane koja se lako vari i koja pospešuje dobro zdravlje. Osim toga što je takav na?in ishrane zasnovan na jednostavnim, prirodnim i celovitim namirnicama, on ne zanemaruje istan?an uticaj koji hrana ima na um i telo. Poklonici ovog na?ina ishrane uživaju u veoma dobrom zdravlju, pronicljivom intelektu i trezvenosti uma.

Pozitivne misli i meditacija

Kao što je svakom vozilu neophodan inteligentan voza?, tako je i telu potreban uravnotežen um da bi moglo ostati stabilno. Redovna meditacija pomo?i ?e u postizanju ravnoteže, um ?e postati bistriji i bolje usredsre?en, poja?a?e se sposobnost koncentracije. Pozitivno razmišljanje pro?isti?e intelekt i doprine?e postizanju mudrosti i unutrašnjeg spokojstva.

Kako razumeti jogu

Šta je zajedni?ko monasima koji sede u planinskoj pe?ini u isto?noj Indiji i ljudima koji oznojeni vežbaju u sali u Sjedinjenim Državama?
Joga praksa, koja se nekad smatrala prili?no avangardnom aktivnoš?u, danas zaokuplja brojne poklonike vežbanja. Joga može da posluži da se istegnu i oja?aju telo, um i duh. Veruje se da je joga nastala u Indiji pre oko šest hiljada godina. Nalazi koji potvr?uju praktikovanje joga vežbi poti?u i iz prekolumbovske južnoameri?ke kulture i na?eni su u mesti Sveti Avgustin u Kolumbiji, gde se mogu videti skulpture koje prikazuju ljude u joga položajima.
Šta to zna?i kada ljudi za sebe kažu da vežbaju jogu? Da li to zna?i da se bave nekom misterioznom religijom? Da li to jednostavno zna?i izvo?enje položaja ili tehnika meditacije? Na sanskritu re? joga (Yoga) zna?i “obuhvatiti” ili “ujediniti”, tako?e ozna?ava i disciplinu. Joga jeste bilo koji metod koji nam omogu?uje da postanemo uravnoteženi i sjedinjeni sa sopstvenom uzvišenom prirodom i dosegnemo savršeno blaženstvo. Joga je put samootkri?a koje vodi ka prosvetljenju. Iz ovog razloga Majka Tereza, kao i filozof Sokrat, mogu se smatrati joginima.
Termin koji se koristi za osobu ženskog pola koja praktikuje jogu jeste “jogina”, dok se za osobu muškog pola koristi re? “jogin”, odnosno za množinu osoba muškog ili i muškog i ženskog pola termin koji se koristi je “jogini”.
Joga nije religija, ona je disciplina bez dogme. Zato se joginom može smatrati osoba bilo koje vere ili pripadnosti.
Vid joga prakse koji se danas naj?eš?e sre?e u savremenom svetu jeste hata joga. U prevodu sa sanskrita, Hatha zna?i “od sunca i meseca”.

Tipovi hata joge

Hata joga je prvenstveno usmerena ka fizi?koj dobrobiti i prosvetljenju kroz fizi?ku, mentalnu i duhovnu vežbu. Hata joga obuhvata brojne popularne stilove vežbanja. Ve?ina ?asova hata joge odvija se praktikovanjem generi?kih odnosno originalnih hata joga vežbi, ili predstavlja mešavinu popularnih elemenata preuzetih iz mnogih stilova koji samostalno postoje kao posebna forma. Ajengar i aštanga su najpoznatiji oblici hata joge, a takozvani klasi?ni ili eklekti?ki ?asovi hata joge ?esto uklju?uju obeležja jednog ili oba ova stila.
Klju?no je razumeti da, iako se pristupi vežbanju hata joge razlikuju, oni bez izuzetka doprinose postizanju cilja vežbanja – poboljšanom zdravlju i opštem stanju.
Joga nema nikakve veze sa pobunom ili revolucijom, naprotiv, ona je prakti?an odgovor na naš savremen, grozni?av na?in života. Opšti princip hata joga prakse je težnja za napredovanjem uz o?uvanje osnovne tradicije.

Ajengar joga

Oblici i stilovi joge neprekidno evoluiraju i granaju se, ali je važno zapamtiti da imaju isti koren. Za?etnici dva najpopularnija hata joga stila današnjice, ajengar i aštanga stilova, imali su istog joga u?itelja.
Svetski poznat joga majstor B.S.K. Ajengar stvorio je poseban stil hata joge po?etkom dvadesetog veka, koji prvenstveno isti?e važnost preciznog telesnog stava i poravnavanja položaja odre?enih telesnih ta?aka u odnosu na zamišljenu ravan ili liniju tokom izvo?enja vežbi. Povremeno su Ajengara poredili sa vojnim instruktorom zbog prili?no strogog na?ina podu?avanja i ekstremnog posve?ivanja pažnje pravilnom postavljanju. Tokom vežbanja koristi se ve?i broj rekvizita, što ljudima razli?itog nivoa iskustva omogu?uje da u?u dublje u položaj, odnosno da u njemu ostanu duže, uz što preciznije poravnanje. Rekviziti se sve ?eš?e koriste i na eklektik joga ?asovima, ali Ajengar se smatra inovatorom u hata jogi zbog svog insistiranja na njihovoj ulozi u postizanju savršene preciznosti stava i njegovom zahtevu da praktikant bude svesno usredsre?en i ponizan u usmeravanju snage svojih miši?a.
Obuka za instruktora ajengar joge traje tri ili više godina, u zavisnosti od nivoa iskustva i posve?enosti redovnom vežbanju, kao i usavršavanju metoda podu?avanja kojima se joga u?enici usmeravaju da budu što precizniji.
Ajengar joga precizno izvo?enje položaja smatra toliko zna?ajnim da se izvo?enje dinami?ne vežbe pozdrav suncu uopšte ne radi na ?asovima, kao ni tehnike disanja. Odre?ene pranajama vežbe se ipak izvode na stru?nim seminarima ili kao praksa odvojena od izvo?enja asana. Vežbanje uz muziku ili vežbanje sa partnerom nisu dozvoljeni, jer se smatra da odvla?e pažnju. Iako neki mogu ovaj stil vežbanja smatrati prili?no zastrašuju?im, on predstavlja najbezbedniji sistem vežbanja zbog pune posve?enosti pravilnom poravnanju tela. Mnogi joga praktikanti ?e se ose?ati nedovoljno prijatno na ?asovima jer im instruktor ne?e dozvoliti da u položaj u?u onoliko duboko koliko bi želeli, ve? ?e insistirati na koriš?enju rekvizita i pokretanju samo do linije savršenog poravnanja. Na ?asovima ajengar joge nije dozvoljena široka ode?a koja ne dozvoljava preglednost delova tela vežba?a, jer bi mogla da onemogu?i u?itelja da primeti i koriguje nepravilnost u stavu. Naravno, svaki u?itelj vodi ?as na svoj sopstveni na?in, ali zakleti sledbenici ajengar stila podu?avanja bi?e strožiji i striktno ?e se držati pravila.

Aštanga joga

Ovaj stil je dinami?an oblik hata joge i predstavlja energi?an tok vežbanja u kojem praktikant ide iz položaja u položaj. Danas se praktikuje šest razli?itih aštanga serija (kombinacija položaja iz kojih se prelazi u druge bez zaustavljanja). Uobi?ajeno je da se na ?asovima vežbaju samo prve dve serije, jer su preostale ?etiri prili?no zahtevne u smislu fizi?ke snage i mogu ih praktikovati samo oni koji su uložili puno vremena u?e?i i vežbaju?i njihovo izvo?enje.
Aštanga joga je ponovo otkrivena u dvadesetom veku kada su poznati joga majstor Patabi Džojs i njegov u?itelj Krišnama?arija radili na prevodu opisa vežbi koje su pronašli u drevnom spisu Joga Korunta. Patabi Džojs je ovaj sistem vežbanja nazvao aštanga jer je bio uveren da je re? o izgubljenom obliku joge koji je trebalo da upotpuni pravce navedene u Patan?alijevim Joga sutrama.
Vežbanjem ajengar i aštanga joge, uo?avaju se i osete razlike i osobenosti stilova na mentalnom i fizi?kom nivou. Istovremeno postoji zajedni?ki imenitelj koji ova dva stila povezuje, a to je isti mentor koji je podu?avao savremenike Ajengara i Patabi Džojsa, Šri Krišnama?arija. Zadivljuju?e je velika razlika izme?u ova dva stila iako se njihovi koreni tako blisko ukrštaju.

Klasi?na – eklekti?ka hata joga

Dve re?i koje se koriste zajedno, klasi?na i eklekti?ka, opisuju generi?ki stil hata joge koji se u današnje vreme naj?eš?e upražnjava. Samim tim što je hata, ova joga je odre?ena izvo?enjem asana, a re?ju eklekti?ka ozna?ava se uticaj raznih stilova joge. Ova joga ne prati ni jedan od ranije navedenih stilova striktno i ne podrazumeva utvr?en redosled položaja. Integralne serije vežbi joge koje je promovisao Svami Šivananda i koje je kao nastavak himalajske joga tradicije u SAD preneo Svami Rama, pripadaju ovoj kategoriji, kao i stilovi vežbanja brojnih u?itelja joge koji mogu kombinovati elemente razli?itih tradicija i stilova.
Ve?ina u?itelja joge bira eklekti?ki ili kombinovani stil hata joge. Ovaj metod udružuje elemente iz brojnih razli?itih stilova i namenjen je širokoj populaciji. Na primer, joga u?itelj može da drži ?asove na kojima insistira na dubokom disanju, pušta ambijentalnu muziku i obra?a pažnju na poravnanje i položaje tela. Bez obzira na to da li je neka škola joge usmerena prvenstveno na usavršavanje položaja, ona može da bude isklju?iva po pitanju muzike na ?asu jer ona potencijalno izaziva poreme?aj pažnje (kao što je u tom smislu isklju?iva, na primer, ajengar joga). Uz to, temperament samog u?itelja joge ?esto ?e odrediti karakter njegovog stila, tako da ?e se osetiti velika razlika u radu dva u?itelja koji izvode potpuno isti set vežbi.

Preporučite drugima ...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply